https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5
	800 p.n.e	GALIJA	Kelti		Pocinje formiranje Galije
	125 p.n.e	Rimljani			Pocetak osvajanja Galije
	52  p.n.e.	Julije Cezar	osvaja Galiju	Galski kralj Vercingetoriks kapitulira	Galski jezik ustupa mesto latinskom
	I & II vek			Kelti su bili druidske religije	Druidska religija pocinje da nestaje, zbog pojave hriscanstva
	258 g	Galiju	napadaju  germanska plemena	Franci, Burgundi, Alemani, Vizigoti i Vandali , dolaze sa Baltika	Nastanjuju se na istoku Galije,
	428 do 447g	pleme Franci	Vodja Klodion	nadjacavaju sve	osvajaju teritoriju oko danasnjeg Pariza
	481 g	Klodovik (481-511)	Nasledjuje vlast	Ujedinjuje Galiju
	496 g	FRANACKA DRZAVA		Klodovik prima hriscanstvo	Formirana prva dinastija Franackih kraljeva Merovinge
	VI vek	Merovinge	Osvajaju nove teritorije	Švabiju 502, Akvitaniju 507, Gaskonju I Tiringiju 531, Burgonju 533 i Provansu 536
	732 g	Grof Karlo Martel	Pobedjuje Arape kod Poatjea		Sprecava prodor islama u Evropu
	768 g	Karlo Veliki	Ucvrscuje jaku feudalnu drzavu kroz osvajacke ratove	Osvaja Lombardiju 774, Saksoniju 777, severne delove Spanije 778, Bavarsku & Korusku 788	Veliki  deo nekasnjeg Rimskog carstva
	800 g	Karlo Veliki	Proglasen za cara od strane pape Lava III
	843 g	Verdenski ugovor	Raspad Francke drzave na 3 dela	I deo danasnje Francuske, II deo danasnje Nemacke, III deo danasnja severna Italija
	840 – 877 g	Karlo II	Unuk Karla Velikog	Prilikom deobe carstva dobija deo od koga je nastala Francuska
	911 g	Karlo III	Raspad Franacke drzave	Napadaju je Normani, Karlo III je predaje vodji Vikinga Rolanu	To je severni deo danasnje Francuske poznat kao Normandija
	987 – 996 g	DINASTIJA KAPETA	Hugo Kapet	Vlada Francuskom do 1328 g	Mada njihova  vlast fakticki prestaje 1848, jer kasnije dinastije, dinastija Valoa i dinastija Burbona, čine potomci dinastije Kapeta
	1066 g	Normadijski vojvoda Vilijam	pohod protiv Engleske	Postaje kralj Engleske
	1259 g	Mirovni sporazum	potpisan u Parizu	Izmedju Luja IX I Henrija III	Francuska dobija Normadiju, Bretanju, Turen,  Men I Poatu, Engleska zadrzava Akvitaniju
	1328 g	DINASTIJA VALOA	Filip VI		osnivac dinastije
	1337 g	Stogodinji rat	Protiv Engleske	to je u stvari serija ratova	Henri VI 1422 g postaje  kralj Francuske
	1429 g	Jovanka Orleanka	Podize narodni ustanak
	1431 g	Jovanka Orleanka	Izdata od kralja Sarla VII Pobednika		Spaljena kao jeretik, jer je bila uticajna u narodu
	1453 g	Zavrsen 100 g rat	Engleska prognana sa teritorije Francuske	Engleska zadrzava samo grad Kale
	1559 g	Anri II	Osvaja Kale	Pod uticajem njegove zene Katarine Medici, rodjake pape Klementa VII	Zapocinje borbu protiv protestanata
	1572 g	pokolj 3000 hugenota (protestanti)	Vartolomejska noc 24. avg
	1598 g	DINASTIJA BURBONA	Anri IV (1589-1610)	Verski rat zavrsen tokom njegove vladavine	Osnivac dinastije
	1610 g	Anri IV		Stvara kolonije, osvaja Kvebek u Kanadi	Ubijen od strane katolickog fanatika.
				Obnavlja privredu
	1635 g	Luj XIII (1610-1643)		Zapocinje 30 godisnji rat protiv katolicke Habzburske monarhije	učvrstivši apsolutnu monarhiju
		Luj XIV (1643-1715)		Apsolutna monarhija doživljava vrhunac tokom njegove vladavine	Francuska postaje svetska velesila, slabi spanska I austrijska  moc
	1648 g	Vestfalski mir	Francuska dobija Alzas	Postize hegemoniju u zapadnoj Evropi
	1667 – 1668 g		Rat Francuske I Spanije	Fr osvaja 12 gradova u Flandriji koja je tada pripadala Spaniji
	1685 g	Luj XIV	ukida Nantski edikt	200 hilj. protestanata bezi iz zemlje
	1701  do 1714 g	Luj XIV	zapocinje najtezi rat (poznatiji kao spansko nasledje) protiv koalicije evropskih zemalja koje predvode Engleska I Habzburska monarhija	njegov unuk Filip V postavljen za spanskog kralja, ali je morao da se odrekne prava na francuski presto	time je spreceno spajanje Francuske I Spanije, jer nije odgovaralo velikim Evropskim silama	taj rat je bio pocetak pada francuske hegemonije na evropskom tlu
	1756 - 1763 g	Sedmogodisnji rat	Protiv Engleske	izgubili sve kolonije na teritoriji danasnjih SAD I prevlast u svetskoj trgovini	Kanada tada podeljena na englesko I francusko govorno podrucje	Rat je unazadio privredu a rasipnički život na dvoru, gubitak kolonija, kao i ogromna izdavanja Francuske u ratu za nezavisnost SAD od Engleske, doveli su do rasula državnih finansija otvorilo vrata francuskoj revoluciji.
		FRANCUSKA REVOLUCIJA
	05.05.1789	Kralj Luj XVI	saziva Skupstinu drzavnih stalezi, prvi put posle 175 godina	drzava pred finansijskim slomom	Skupstina zahteva donosenje novog drzavnog I drustvenog uredjena	Kralj se sprema da raspusti  Skupstinu, sto dovodi do ustanka u Parizu
	14.07.1789	narod Pariza	osvaja Parisku tvrdjavu Bastilju	to je pocetak Francuske revolucije	Posle pada Bastilje, kralj ispunjava zahteve narodu	Usvojena Deklaracija prava gradjana
	1791 g	donet Ustav	na osnovu Deklaracije prava gradjana	Proglašena je jednakost građana pred zakonom i zagarontovane su lične građanske slobode i privatna svojina	U revoluciji nastala je borbena pesma „Marseljeza“ koja je kasnije postala himna Francuske.	Francuskom građanskom revolucijom uništen je feudalizam i uspostavljen kapitalistički društveni sistem.	Društveni ideali Francuske su mnogo uticali na razvoj građanske demokratije u celom svetu.
	1792 - 1799	PRVA REPUBLIKA	borbe izmedju zirondinaca I jakobinaca	Jakobinci sa Maksimilijanom Robespjerom dosli na vlast
	1800 - 1815 g	I CARSTVO	Napoleon I Bonaparta	Code Civil	ustavom iz 1791 zadovoljna samo bogata klasa; siromasnima I dalje lose;
	1792 g	novi ustanak u avgustu	Kralj zatvoren; ubijen 21.01.1793	22.09.1792 proglasena Republika	uz krilaticu Sloboda, jednakost, bratstvo.	Jakobinci dolaze na vlast	podelili zemlju seljacima
	1794 g	zbaceni Jakobinci sa vlasti	Direktorijum od pet direktora dolazi na vlast	Upravo Francuska revolucija je utrla put Napoleonu koji je uz pomoć vojske 1799. .
	1799 g	Napoleon I Bonaparta	uzvrsio drzavni udar uz pomoc vojske	vlast preuzela 3 konzula Bonaparta, Sijes I Roze Diko	donet je 4 Ustav	novi Ustav daje sva prava prvom konzulu Napoleonu
	1848-1852	II REPUBLIKA	Napoleon III Bonaparta	februara 1848 dolazi do revolucije	uspostavljena II Republika
	1852 g	II CARSTVO	Luj-Napoleon Bonaparta, se državnim udarom 1852 godine proglasio za cara Drugog carstva i postaje Napoleon III (1852—1870)	uvlači Francusku u Krimski rat (1853—1856)	podize njen medjunarodni ugled I ponovo uspostavlja hegemoniju u zapadnoj Evropi	Videvši da će Francuska biti glavna smetnja u nastojanju Pruske da formira Nemačku državu, pruski kancelar Oto fon Bizmark, nastoji da po svaku cenu isprovocira Francusku da krene u rat protiv Pruske. To mu uspeva objavljivanjem depeše po kome Pruska osvaja španski tron postavivši na to mesto princa Leopolda od Hoencolerna-Zigmaringena.	Napoleon III objavljuje rat koaliciji nemačkih država na čelu sa Pruskom, poznat kao Francusko-pruski rat, 19. jula 1870. godine, međutim Napoleon III biva poražen u Sedanskoj bici i zatočen 2. septembra 1870. od strane Prusa.
	1870 - 1940 g	III REPUBLIKA	4. septembra 1870. godine na vest o porazu francuskih snaga biva uspostavljena Treća republika koja će nastaviti rat protiv koalicije nemačkih država	Narod Pariza provaljuje na zasedanje Skupštine a Leon Gambeta je predložio ukidanje carstva	Vlada Francuske pokušava da se nagodi sa Pruskom ali je Bizmark tražio Alzas i Loren, što Francuzi nisu prihvatili.
	1870 g	Pruska opsada Pariza	odbranu cini 500 hiljada  vojnika, slabo opremljenih	Gube rat sa Pruskom
	1871 g	Opsada Pariza	Bombardovanje Pariza je počelo 5. januara 1871. Francuska vojska je nekoliko puta bezuspešno pokušala protiv-udar ali je poražena kod Bizenvala 19. januara 1871	Favr je na pregovorima u Versaju potpisao primirje 28. januara 1871. godine	17. februara 1871. za predsednika biva izabran Adolf Tjer (1871—1873). 26. februara 1871. u Versaju on potpisuje preliminarne uslove mira: Francuska Nemačkoj ustupa Alzas i Loren;	Nemačke trupe ućiće u Pariz i u njemu će ostati do ratifikacije mira. 03. marta 1871.
	26.03.1871	Pariska komuna	trajala 72 dana	prva proleterska revolucija kao rezultat borbe pariskih radnika protiv vladine vojske koja nije htela da nastavi borbu protiv okupacije
	10.05.1871	Potpisan mir u Frankfurtu na Majni	otvorena era nemacke prevlasti u Evropi	veliko nezadovoljstvo naroda ishodom rata I okupacijom dovodi do Pariske komune, trajala je 72 dana	Posle velikih borbi francuski predsednik Adolf Tjer (1871—1873) uspeva da uguši Parisku komunu 28. maja 1871. godine pobivši više od 20.000 ljudi.	Međutim ideje Pariske komune su ostale da žive
	08. marta 1882	biva uvedeno obavezno i besplatno osnovno obrazovanje,
	03. jula 1905	izglasan je zakon odvajanja države od crkve.
	03. avgusta 1914	godine Nemačka objavljuje rat Francuskoj, nakon čega Francuska ulazi u I svetski rat (1914—1918).
	1939 g	3. septembra 1939. Francuska objavljuje rat Nemačkoj.	10. maja 1940. Adolf Hitler otpočinje Blickrig (kratki rat) protiv Francuske, i tokom maja i juna 1940. okupira 3/5 francuske teritorije.	To je ujedno bio i kraj Treće republike.
	1949 - 1958 g	IV REPUBLIKA	13. oktobra donet je ustav Četvrte republike.	1949. Francuska postaje član NATO pakta	ulazi u iscrpljujući rat u Indokini (1946—1954), gde dolazi do oslobađanja tamošnjih kolonija: Severni i Južni Vijetnam, Kambodža i Laos.
	1. novembra 1954	novi rat za nezavisnost Alzira
	1956 g	Francuska priznaje nezavisnost Maroka I Tunisa
	25 marta 1957	Francuska potpisuje sporazum iz Rima, kojim je formirana Evropska ekonomska zajednica.
	1958 g -	V REPUBLIKA	Sarl de Gol (1958—1969)
	01 juna 1958	Neuspešno vođenje rata u Alžiru,	dovešće do državnog udara kojim je na vlast došao general Šarl de Gol
	28 septembra 1958	28. septembra izglasan je ustav Pete republike
	18 marta 1962	Evijanskim sporazumom priznata je nezavisnost Alžiru.
	1966 g	De Gol povlači Francusku iz komandne strukture NATO pakta.
	od 6-30 maja 1968	dolazi do velikih protesta studenata širom Francuske	javlja se veliko nezadovoljstvo politikom države	sto primorava De Gola da ustupi vlast 1969g
	1969 g	Žorž Pompidu (1969—1974) dolazi na vlast	zbog bolesti napušta vlast
	1974 g	Valeri Žiskar d'Esten  (1974—1981)	vodi izrazito proevropsku politiku Francuske.
	10 maja 1981	Fransoa Miteran (1981-1995)  socijalista	ukida smrtnu kaznu	ogranicava radnu nedelju na 39 sati	uvodi 5 nedelja placenog odmora	uvodi porez na visoku dobit
	7. maja 1995	Žak Širak (1995-2007), desnicar	1. januara 2002. Francuska uvodi evro kao zvaničnu monetu plaćanja	2003. godine Žak Širak dovodi do pogoršanja odnosa između SAD i Francuske, odbivši da učestvuje u ratu u Iraku
	6. maja 2007	Nikola Sarkozi (2007-2012), stranacki kolega Zaka Siraka
	2012 g	Fransoa  Oland (2012 - ….), socialista	(франц. François Gérard Georges Nicolas Hollande)